Konsta - O’zbekistonlik matni
Oʻzgartirdim oʻzimni, atrofim yoqmaganda,
Foyda yoʻq boshqalarni ayblab, oʻzimni oqlagandan.
Yillar oʻtib oʻrgandim, koʻp bilishga, intilishga nimanidir xohlaganda
Qaniydi, menga ham kimdir shu gaplarni aytganda…
Endi boshlaganda, oʻn olti yosh boʻganimda
Koʻzim toʻla yosh boʻgandi.
Ishon, hali oqlanadi barcha bu yoʻqotilgan yillar soni,
Sening qoningda – jadidlar qoni!
Oʻzing ham ishonmasang, orzularing ushalmaydi,
Oʻzingga oʻzing ishonmasang, hech kim ishonmaydi.
Xohlasang ucha olasan, seni hech kim ushlolmaydi,
Oʻzing koʻtaril, yulduzlar oldingga tusholmaydi!
Bilaman, ahvol ogʻir a men ham oʻtganman koʻchangdan,
Meni ham jonimga tekkan, dimiqib yutganmanku changdan.
Nima ham oʻzgaradi, lekin qamalib oʻtirsang uychangda?
Men kurashaman oxirigacha, borim tikkanman bu jangda.
Kimsan? Qaysi makon tomon?
Oʻzing qayerdasan, qayda xonadon?
Ha-ya, hammasi boʻlsa yomon,
Dunyoni o’zgartir boshlab shu xonadan!
Gapni cheki yoʻq, xohlasang shu yerda qol,
Bahona bor senga (bahona bor senga).
Lekin yurganniki yoʻl, dunyodan haqqingni ol,
Bu xona tor senga!
Sen yolgʻizmassan, orzuying bor seni,
Bekorchimassan, oʻz mavzuying bor seni.
Aniq maqsad va makoning bor seni,
Harakat qilsang, olov kabi qoning bor seni. (x2)
Qayerda boʻlsamda, musofir yo talaba,
Men Oʻzbekistonlikman, qonimda gʻalaba!Bu mening qonimda – har kuni intilish
Sal koʻproq bilishga; ishni yaxshiroq qilish.
Bu meni qonimda yurish, mayli baʼzan qoqilish,
Yiqilsa yana turish, oʻzimga kelajak qurish.
Bu meni qonimda emas – kuni bilan nolish,
Kechagi kunda qolish, kurashmasdan tolish.
Bu meni qonimda emas – yomonlik saqlab oʻch olish,
Xarom haq olish. Juda muhim eslab qolish!
Sen yolgʻizmassan, orzuying bor seni,
Bekorchimassan, oʻz mavzuying bor seni.
Aniq maqsad va makoning bor seni,
Harakat qilsang, olov kabi qoning bor seni. (x2)
Конста - Ўзбекистонлик
Ўзгартирдим ўзимни, атрофим ёқмаганда,
Фойда йўқ бошқаларни айблаб, ўзимни оқлагандан.
Йиллар ўтиб ўргандим, кўп билишга, интилишга ниманидир хоҳлаганда
Қанийди, менга ҳам кимдир шу гапларни айтганда…
Энди бошлаганда, ўн олти ёш бўганимда
Кўзим тўла ёш бўганди.
Ишон, ҳали оқланади барча бу йўқотилган йиллар сони,
Сенинг қонингда – жадидлар қони!
Ўзинг ҳам ишонмасанг, орзуларинг ушалмайди,
Ўзингга ўзинг ишонмасанг, ҳеч ким ишонмайди.
Хоҳласанг уча оласан, сени ҳеч ким ушлолмайди,
Ўзинг кўтарил, юлдузлар олдингга тушолмайди!
Биламан, аҳвол оғир а мен ҳам ўтганман кўчангдан,
Мени ҳам жонимга теккан, димиқиб ютганманку чангдан.
Нима ҳам ўзгаради, лекин қамалиб ўтирсанг уйчангда?
Мен курашаман охиригача, борим тикканман бу жангда.
Кимсан? Қайси макон томон?
Ўзинг қаердасан, қайда хонадон?
Ҳа-я, ҳаммаси бўлса ёмон,
Дунёни ўзгартир бошлаб шу хонадан!
Гапни чеки йўқ, хоҳласанг шу ерда қол,
Баҳона бор сенга (баҳона бор сенга).
Лекин юрганники йўл, дунёдан ҳаққингни ол,
Бу хона тор сенга!
Сен ёлғизмассан, орзуйинг бор сени,
Бекорчимассан, ўз мавзуйинг бор сени.
Аниқ мақсад ва маконинг бор сени,
Ҳаракат қилсанг, олов каби қонинг бор сени. (х2)
Қаерда бўлсамда, мусофир ё талаба,
Мен Ўзбекистонликман, қонимда ғалаба!
Бу менинг қонимда – ҳар куни интилиш
Сал кўпроқ билишга; ишни яхшироқ қилиш.
Бу мени қонимда юриш, майли баъзан қоқилиш,
Йиқилса яна туриш, ўзимга келажак қуриш.
Бу мени қонимда эмас – куни билан нолиш,
Кечаги кунда қолиш, курашмасдан толиш.
Бу мени қонимда эмас – ёмонлик сақлаб ўч олиш,
Харом ҳақ олиш. Жуда муҳим эслаб қолиш!
Сен ёлғизмассан, орзуйинг бор сени,
Бекорчимассан, ўз мавзуйинг бор сени.
Аниқ мақсад ва маконинг бор сени,
Ҳаракат қилсанг, олов каби қонинг бор сени. (х2)
Комментариев 0